Skip to main content

Veština koja ne košta mnogo ali mnogo vredi.

Pre nego što se upustimo u nabrajanje i objašnjenje neophodih  stvari za izradu vezenih radova, hajde da napravimo paralelu i vidimo koje su razlike  između goblena i vezenog rada. U pitanju je mali broj razlika za vrlo sličnu stvar.

svg+xml;charset=utf

Gobleni su koncem načinjene slike na platnu. Uglavnom nastuju na osnovu šeme i to ukrštanjem bodova. Svakim ukrštenim bodom se popuni jedan segment (kvadratić), te popunjavanjem kvadratića naznačenom bojom dobije se slika odnosno goblen.

Rekla bih da je goblen bojanka za odrasle gde je bojica zamenjena koncem. Svima su dobro poznati Vilerovi gobleni iz 50-tih godina dvadesetog veka koje ima gotovo svaka kuća. Imala ih je i moja baba, ali sam  mamu ipak zamolila da ih zameni Vezionarkinim radovima.

svg+xml;charset=utf

Kod vezenih radova priča je malo drugačija.

I vezeni radovi predstavljaju slike, iako ne moraju to biti, ali je neophodno da motivi budu koncem načinjeni na platnu. Vezeni radovi ne nastaju na osnovu šeme, nemaju precizno određene smernice i boje, ali postoje tehnike vezenja koje se koriste kako bi se dobio određeni efekat. Kod vezenih radova, umetnik tj. vezilja ima slobodu i mogućnost da izrazi svoju kreativnost i načini unikatna dela. Da se razumemo, kombinovanjem različitih tehnika vezenja nastaje određena slika (npr. kućica u cveću) i takvo delo se može nazvati goblenom, jer predstavlja sliku. Ipak, ako se na platnu izveze niz cveća, neće se reći da je nastao goblen nego vezeni rad, kao na primer stolnjak sa bordurom od cveća.

U mom slučaju, kada su u pitanju vezeni ultrazvuk i konture fotografija, više volim reći da su nastala vezena dela. Svaki od njih je nastao tehnikom koja najbolje prdstavlja motiv koji radim, bez specijalnih prethodnih pravila i šema. Iako moja dela predstavljaju slike (a neko ih naziva goblenima) ja više volim reći da su to unikatna, umetnička vezena dela.

Nadam se da je sada ova podela jasna, jer će u nastvaku biti reči o neophodnim materijalima za izradu kvalitetnog vezenog dela.

svg+xml;charset=utf

Ono bez čega sigurno ne može nastati goblen ili vezeni rad jesu platno, konac, igla i makaze. Naravno, veština, odnosno ljubav prema ovom starom zanatu je takođe neophodna. Sve ostalo je dopunski materijal koji olakšava vezenje. Lično ni jedan rad ne počinjem bez đerđefa (rama koji drži platno), zatim bez sprave kojom se uvlači konac u iglu i bez držača za đerđef. Svaki materijal ću posebno objasniti.

svg+xml;charset=utf

Za lepotu i izgled vezenog rada ključno je platno. Postoji baš određeno platno za vez koje je rupičasto i uglavnom se koristi za izradu goblena, tačnije za upotrebu tehnike pokrstice. Za izradu vezenih radova izbor materijala je baš širok. Najčešće se upotrebljavaju pamučna platna različite gustoće tkanja, sve u zavisnosti šta se veze i koliko je gust vez.

Moje omiljeno platno za vez je pamučni keper. Vezilje često koriste posteljno platno visokog kvalitela, belo (srpsko) platno ili čak muslin. Lan kao materijal za vez je takođe dobar izbor i vesti na njemu je prijatno iskustvo.

Kod izbora platna za vez, bitno je da se materijal ne tegli, da u sebi ne sadrži streč ili likru. Platna koja se razvlače nisu dobar izbor, jer usled probadanja igle dolazi do tegljenja i pravljenja nabora što znatno otežava izradu motiva, a krajnji rezultat je ružan i neuredan. Savetujem ti da posetiš najbližu pozamanteriju i upoznaš se sa platnima koje možeš koristiti za svoja dela.

Uh, kad je u pitanju konac, izbor je tek tu velik, ali osvrnuću se na par podela koje su itekako značajne.

Konac za vezenje sadrži najčešće 6 pojedinačnih niti (neki čak i 8) i nalaze se u obliku vitice/vezice. Načinjeni su od pamuka, a kvalitet zavisi od proizvođača. Svaka nit ovog konca se može posebno odvojiti (izvući) ukoliko je potrebno da se motiv veze sa tanjim koncem, odnosno manjim brojem niti. Najčešće se koristi mauline varijanta konca koja ima blagi sjaj, dok pearl varijanta sadrži tanak sloj voska koji obezbeđuje bolju izdržljivost i manje linjanje konca. Kad su u pitanju prozvođači, moj favorit je britanski Anchor konac, zatim zatim francuski DMC konac ili hrvatski Ljubica konac

Drugi oblik konca za vez je runolist ili klupko konca koja je načinjeno od 4 međusobno upletenih niti konca. Specifično kod ovog konca jeste što se niti ne mogu posebno odvojiti (izvući), što znači da je debljina konca uvek ista. Iksreno, ovaj oblik konca je moj omiljeni i najčešće sa njim vezem svoja dela.

Kada si obezbedila odgovarajuće platno i konac u boji, potrebno je da odrediš iglu kojom ćeš vesti. Uglavnom igla za vez ima veću glavu (rupicu za konac), jer je potrebno u nju uvući 6 niti. Obavezno obrati pažnju na debljinu igle kojom vezeš, jer ako je igla debela, a tvoj konac tanak (npr. 4 niti) konac neće moći da popuni rupicu na platnu koju ostavi debela igla. U suprotnom, ako je tanka igla, a mnogo niti konca, zbog male rupice na platu doći će do velikog trenja, brzog linjanja konca i čestog pucanja.  Dakle, jedan od tvojih glavnih početnih  zadataka je da uskladiš debljinu igle sa debljinom konca.

Ono što će ti sigurno olakšati vezenje i sačuvati živce jeste mala sprava za uvlačenje konca u iglu koja košta celih 30 dinara. Toplo preporučujem da odmah kupiš više komada, jer će ti sigurno zatrebati.

Kako bi rad bio što precizniji, lepši i uredniji, koristi držač za platno ili stručno rečeno đerđef. Đerđef je drveni okvir, mada može biti od plastike ili bambusa, okruglog oblika, koji sadrži dva odvojena dela / obruča. Manji obruč se stavi ispod platna/motiva, a veći obruč se stavi preko platna i uz pomoć metalnog mehanizma se veći obruč steže i učvršćuje sa manjim obručem. Potrebno je pre stezanja obruča ravnomerno povuću i dobro zategnuti platno, a zatim stegnuti obruč. Ovako zategnuto platno olakšava vezenje i garantuje mnogo lepši izgled rada. Nekada su, mada neke i sada, žene vezle bez đerđefa, jednom rukom držeći platno, a drugom provlačeći iglu. Meni je taj način izrade veoma zahtevan i ne preporučujem ti ako si početnik. Zato svaki moj set za vezenje obavezno sadrži i đerđef kako bi učenje ovog zanata bilo lepše, lakše i preciznije.

Od pomagala bih još preporučila stalak za đerđef, koji ustvari drži đerđef kako bi vezilja sa obe ruke mogla da barata iglom i koncem, tačnije da veze. Na internetu možeš pronaći razne modele i proizvođače i za koji god se odlučiš nećeš pogrešiti.

On će postati tvoja treća ruka. LetoHobby
svg+xml;charset=utf

Sa ovim spiskom i kratkim uputsvom za upotrebu kreni u nabakvu i počni svoje kreativno predstavljanje vezom!

Naravno da bi bilo lepo pre toga da se upoznaš i savladaš tehnike vezenja, ali o njima će biti reči USKORO. Ukoliko si BAŠ nestrpljiva i želiš ODMAH od mene da naučiš da vezeš, dostupan ti je moj kurs za vez koji sam pažljivo pripremala i prilagođavala kako bi svakom početniku bio jasan. Više o njemu pročitaj OVDE. Uz kurs možeš odabrati i SET ZA VEZ koji sadrži sve prvoklasne materijale koje i sama koristim.

Ostavljam te da razmisliš da li je ova veština za tebe i ukoliko jeste da smisliš svoju prvu umetničku kreaciju u čijoj realizaciji ti savetima mogu pomoći. Ukoliko se i dalje dvoumiš čekaj moj naredni blog, možda te baš njime uverim da je vez korisna zabava koja nikada neće izaći iz mode.

B.

Ostavite Komentar

devet + tri =